Priče sa ”Pećine” (2. deo) – intervju sa Vasilijem Martinovićem
Nakon prošlonedeljnog razgovora sa Filipom Rajevcem, nastavljamo sa pričama koje prate igrače fudbalskog kluba Budućnost Krušik, a ovog puta, na red je došao Vasilije Martinović, jedna od zimska akvizicija ”Stare dame”. Pomenuti fudbaler rođen je 2. aprila 1996. godine u Novoj Varoši, gde je i načinio prve korake u poslu kojim se i dan danas bavi.
Polivalentni vezista prošao je mlađe selekcije užičke Slobode, posle čega slede sezone u užičkom Jedinstvu i ekipi Tabana, a onda i prva evropska ekskurzija – jednogodišnji boravak u Češkoj, u Breclavu i Olomoucu. Leta 2018. godine prvi put dolazi u Valjevo, gde provodi jednu celu sezonu. Zatim, slede epizode u Slogi iz Požege, Slogi 33 iz Petrovca na Mlavi, Dubočici iz Leskovca i Mladom radniku iz Požarevca, iz kog se u februaru aktuelne godine vratio na ”Pećinu”.
O Vasilijevim počecima, detaljima iz karijere i utiscima o boravku u gradu na Kolubari, čitajte u nastavku…
Kada si počeo da treniraš fudbal i kako je došlo do tvojih prvih kontakata sa najvažnijom sporednom stvari na svetu? Da li si se bavio još nekim sportom?
VM: Moji prvi počeci zapravo su bili sa ocem na igralištu, kada sam bio jako mali, a prvi upis u neki fudbalski klub bio je kada sam imao devet godina, počeo sam da treniram u FK Zlatar iz Nove Varoši. Nikada nisam trenirao neki drugi sport.
Ko je tvoj fudbalski idol, ili idoli, ukoliko ih ima više?
VM: Na samom početku je to bio Ronaldinjo, a kada se pojavio Leo Mesi, ostavio je najdublji trag što se moje predstave o fudbalu tiče sve do danas!
Da li gajiš simpatije prema nekom inostranom/domaćem klubu, ili ligi uopšte? Pratiš li još neke sportove?
VM: Što se tiče inostranih timova, omiljeni mi je Barselona, za nju i inače navijam. Što se tiče ostalih sportova, ponekad ispratim košarkaške utakmice.
Za koji gol koji si postigao tokom karijere možeš da kažeš da ti je najdraži?
VM: Izdvojio bih gol koji sam postigao za HFK Olomouc. To je prvi gol koji sam posvetio svom pokojnom bratu.
Kako je došlo do tvog povratka u Budućnost Krušik?
VM: Po završetku prve polusezone, koju sam proveo u Mladom radniku iz Požarevca, kontaktirao me je Nikola Čočović, inače moj dobar drug, i zbog toga smo se lako dogovorili.
Kakav je utisak na tebe ostavilo Valjevo, šta ti se najviše sviđa u gradu?
VM: Valjevo je na mene ostavilo jako lep utisak još pre četiri godine kada sam igrao za ovaj klub, tako da mi ništa ovde nije strano, a izdvojio bih mnogobrojne prijatelje koje sam stekao u ovom gradu.
Kako bi ocenio svoju, a kako (polu)sezonu celog tima za sada, koliko si zadovoljan urađenim?
VM: Dosta sam samokritičan fudbaler, uvek gledam da može još bolje, ali sam poprilično zadovoljan svojim partijama ove polusezone i drago mi je da sam deo jedne dobre družine, ekipe koja je spoj mladosti i iskustva, te se nadam da će sve to dovesti do konačnog cilja, tačnije, opstanka u Srpskoj ligi Zapad.
Koja ti je najdraža utakmica u dresu “Stare dame”, bilo da je reč o prošlom ili sadašnjem mandatu?
VM: Izdvojio bih utakmicu protiv FAP-a iz Priboja, koja je odigrana pre par kola, u kojoj je ekipa pokazala veliku želju, borbu i karakter i došla do veoma važnih bodova. Posebno sam srećan jer sam ja bio strelac pobedonosnog pogotka za svoju ekipu.
View this post on Instagram
Kako ti prija sredina u kojoj se nalaziš trenutno, vidiš li sebe na neke duže staze u Budućnosti?
VM: Dosta mi prija ova sredina, domaći igrači su me prihvatili kao svog, osećam se kao kod kuće. Vidim sebe u ovom klubu i dalje, ali bih voleo da od leta napadnemo sami vrh tabele!
Koji je tvoj fudbalski san, postoji li nešto što već nisi postigao, a želeo bi?
VM: Moj dečački san je bio da igram fudbal na najvišem nivou, odnosno da nastupam u nekoj od pet najjačih fudbalskih liga u Evropi. I dalje verujem u taj san.
Ovom prilikom zahvaljujemo se Vasiliju na sjajnoj saradnji i želimo mu puno sreće u svemu što radi!
