Fudbalski klub Budućnost Krušik otvorio je pre dve godine novu etapu svog postojanja, kada je, nakon ispadanja u zonski rang takmičenja, pretrpeo tektonske promene počev od uprave, pa sve do igračkog kadra. Povratak u Srpsku ligu Zapad obezbeđen je ekspresno, posle čega je došlo vreme za nove izazove. ”Stara dama” je, stvorivši po imenima veoma jak sastav, prošlog leta istakla ozbiljnu kandidaturu za napad na sam vrh prvenstvene tabele, što, nažalost, na kraju nije ostvarila.

Jedan od letošnjih novajlija bio je i povratnik u svoj grad i svoju Budućnost, Filip Rajevac, nakon dugogodišnjeg lutanja po svetu i matičnoj zemlji, gde je nastupao za mnoge ozbiljne ekipe u dosta jakim ligama. Tridesetogodišnji napadač je između poslednja dva mandata u Budućnost Krušiku nosio dres poljske Siarke, OFK Beograda, uzbekistanskih Kokanda, Bunjodkora, Lokomotive Taškent, te ponovo u Srbiji – Inđije, Budućnosti iz Dobanovaca, Loznice i Zlatibora.

U ovoj sezoni, najbolji je strelac svog tima, a najbolju partiju pružio je na početku iste, kada je u trećem kolu protiv Mladog radnika na ”Pećini” kompletirao het-trik. O njegovim počecima, detaljima iz bogate karijere, kao i utiscima o tekućoj sezoni, čitajte u nastavku..

Sa koliko godina si počeo da treniraš fudbal i kako je došlo do tvog zaljubljivanja u najvažniju sporednu stvar na svetu?

FR: Počeo sam da treniram fudbal sa osam godina, a zavoleo sam ga igrajući sa bratom u dvorištu.

Da li imaš nekog fudbalskog idola i ako imaš, ko je u pitanju? Koje inostrane/domaće klubove simpatišeš?

FR: Kao mali voleo sam Ronalda (brazilskog). Od stranih timova sviđa mi se kako igra Real Madrid i mentalitet te ekipe, a od domaćih Crvena zvezda.

Postoji li neki gol koji si postigao tokom karijere koji bi mogao da izdvojiš kao najdraži?

FR: Najdraži gol u karijeri mi je u Ligi šampiona Azije, kada sam igrajući za Lokomotiv iz Taškenta postigao pogodak protiv Al Itihada u Saudijskoj Arabiji.

Van Srbije, igrao si u Poljskoj i Uzbekistanu. Kakva sećanja nosiš iz ovih zemalja, bilo da je reč o fudbalu ili svakodnevnom životu?

FR: Što se tiče igranja tamo, imam prelepa sećanja iz tih zemalja, pogotovu iz Uzbekistana… Bilo je to par prelepih godina, a što se svakodnevnog života tiče, takođe bih istakao period u Aziji, jer sam imao zadovoljstvo da upoznam neku drugu kulturu i mentalitet i steknem dobre prijatelje. Veoma lepa zemlja, vredna posete.

Kako je došlo do tvog povratka u Valjevo letos, šta je presudilo da se vratiš kući?

FR: U Valjevo sam se vratio jer sam rešio da sa svojom porodicom živim ovde, a u Budućnost sam došao jer sam želeo da pomognem klubu u kom sam ponikao. Potpredsednik Nikola Čočović me je zvao i uz veliko zadovoljstvo sam se vratio.

Kako bi ocenio svoju, a kako sezonu celog tima za sada? Koju ovosezonsku utakmicu posebno pamtiš?

FR: Iskreno, nisam posebno zadovoljan ovom sezonom jer je bilo dosta turbulencija u klubu, ali je i bilo par veoma dobrih utakmica, pre svega mislim na onu sa FAP-om u Valjevu pre dve nedelje i izdvojio bih možda onu sa Mladim radnikom, takođe u Valjevu.

Jedan si od najiskusnijih igrača u timu, te si na neki način i mentor mlađima, kako ti prija takva uloga?

FR: Ta uloga mi veoma prija i trudim se da mladim igračima pomognem pre svega svojim primerom, a i savetujem ih da budu uporni i vredni ako žele da naprave nešto u fudbalu.

Koji je tvoj fudbalski san, postoji li nešto što ti je preostalo, a da želiš da postigneš?

FR: Da, imam veliku želju da sa našim fudbalskim klubom preskočimo bar jedan rang i da se u Valjevu zaigra prvoligaški fudbal posle dvadeset godina.

Imaš li u planu ostanak na duže staze u “Staroj dami”?

FR: Ukoliko klub bude imao ambicije za ulazak u viši rang sledeće godine, ostao bih vrlo rado!

Ovom prilikom zahvaljujemo se Filipu na besprekornoj saradnji i želimo mu puno uspeha i sreće na svakom planu u budućnosti!