Već po navici, poslednji dani avgusta u valjevskoj košarci jesu dani strepnje, neizvesnosti i mraka. Košarkaški klub Metalac suočava se sa nikad većim problemima, koji se ovog puta, za razliku od nekih ranijih kritičnih situacija, isključivo vezuju za jednog čoveka i njegovo odnošenje prema klubu, koji ga ”ič” ne zanima, mada u istom nije prisutan tek tako, već radi ličnih interesa, konkretno porodičnih i konkretno silom stvorenih.

Dvanaest dana do kraja prelaznog roka i pet nedelja do početka nove sezone, klub nema niti jednog igrača pod ugovorom, ali isto tako niti jednog člana mlađih kategorija, koje su, usled ”izdaje” od strane sopstvenog kluba, morale biti raspuštene, zbog jednog višeg cilja, koji predsedniku Metalca, Vladanu Jankoviću, nije preterano bitan, a to je afirmacija mladih igrača. Drugim rečima, spas za momke, koji su ponosito nosili dres ”poskoka” prethodne sezone i to sa velikim uspesima, jeste beg iz legla besmisla i prevara.

Trenutni predsednik je, slično kao prethodnog leta, ”podneo ostavku”, ali istu nije dao napismeno, odnosno, po ko zna koji put za života, prekršio je datu reč. Izvesno, nijedan dug prema njemu neće biti oprošten, iz kluba mu se ne ide, ali mu se za dobrobit kluba baš i ne radi. Zapravo, niko, do njega samog, ni ne zna šta on trenutno predstavlja u odboru čiji je jedini član, ali je do sada bio poprilično odlučan u tome da samostalno bije bitke. Ili da bar povremeno obaveštava javnost i podseća o tome kako je Metalčev ”mesija”. Složićemo se da se oko toga ne slažemo. Svaka čast na iole nečemu urađenom, ali će i ta ”dobra dela” KK Metalac da plati životom.

Bez trenera, igrača, uprave, novca, ali sa ogromnom sujetom, teško da će ići. Ali ispred svega toga – bez želje, ljubavi, zdravog razuma. Finansijska situacija je sve samo ne dobra, a neki postupci iz bliske prošlosti mogli bi da Metalac iz trenutne hibernacije pošalju u večna lovišta. A dželat bi svakako u tom sledu događaja bio niko drugi do Janković senior, želeo on to ili ne.

Valjevo nije palanka i Metalac nije amaterski klub. Prvu tvrdnju opovrgavaju upravo oni koji prave ovakve cirkuse poput Metalčevog putujućeg, a druga bi bila poželjna samo ispred jednog jedinog slučaja – potencijalnog potpunog gašenja ovog 76 godina starog sportskog kolektiva. To ”potencijalno” bi vrlo lako moglo da se izbriše, a najveća je boljka ta što grad, čiji je ovaj klub nesumnjivo najveći brend, ne mari preterano o njegovoj sudbini.