Planinari nikada ne miruju, uvek su u pokretu! A da je stvarno tako stigla je potvrda i proteklog vikenda kada su članovi PSD Magleš osvojili Gvozdačke stene.

Nova akcija u organizaciji jednog od najstarijih društava u Srbiji startovala je sjajnim raspoloženjem ispred prostorija kluba. Bila je već tada primenta neverovatna energija među planinarima koji su očigledno bili željni avanture. Kako i da bude drugačije u momentima kada su se zaputili ka izuzetnoj zanimljivoj kraškoj planini.

Istorija beleži da su Gvozdačke stene, koje se nalaze na skoro 20 kilometara severno od Bajine Bašte, dobile ime po selu Gvozdac. S druge strane, čak i etimologija sela, kao svojevrsna grana lingvistike koja proučava poreklo reči, privlači ogromnu pažnju, pogotovu među ljudima koji obožavaju boravak u čovekovom prirodnom okruženju. Naime, naziv Gvozdac praktično je izveden od „gvozda”, što bi moglo da se označi kao lug, odnosno gusta šuma od drveća.

Bio je to i sasvim dovoljan poziv za ukupno 28 članova PSD Magleš, računajući i vodiča Dragana Pantelića, da ponovo krenu u osvajanje vrhova.

Povrh svega, kako se približavao izlazak iz kombija, a ulazak u prirodu, tako su u vazduhu mogle da se osete pozitivne vibracije. Najpre kod najiskusnijih, pa sve do onih najmađih. U međuvremenu je konačno došao i trenutak za pohod, uz nezaobilazno usputno zadržavanje na jutarnjem čaju ili prvoj kafi.

Iako vreme, barem u pogledu magle, nikako nije bilo naklonjeno glavnim protagonistima nepresušnog hedonizma u prirodi, sa čime bi se saglasio i antički filozof Epikur, niko i nije obraćao pažnju na „ovaj nedostatak”. Deluje da to i nije bilo ništa čudno, naročito imajući u vidu šarolik izbor tema koje su često budile interesovanja za neke nove priče, ali su istovremeno i mamile osmehe na licima planinara.

Mala tajna ostaje da li se to dogodilo zbog atmosfere, zanimacije u traganju za pečurkama, mističnosti meteorološke pojave u prizemnom sloju troposfere ili nekog četvrtog razloga, mada se nesumnjivo može istaći da su svi uživali. Prema očekivanju, zacrtani plan je sproveden u delo za dugo sećanje i brojne anegdote unutar ovog društva koje će možda jednog dana čuti i nove generacije.

Osim osvajanja vrhova Gvozdačkih stena, šetnje livadama i šumarcima, kao i magle koja je privremeno „zatvorila” vidikovce ka Drini, lepe uspomene ogledaju se u trenucima ovekovečenim fotografijama, ali verovatno i u novim gurmanskim specijalitetima za sladokusce. Tako je i stavljena tačka na akciju punih cegera i kesa raznih vrsta pečuraka. Zato je i ključna pouka sa Gvozdačkih stena da je nekada dobro i planinariti posle kišnih perioda!