Sa tradicijom dugom preko 75 godina, košarkaški klub Metalac neminovno je najveći brend valjevskog sporta, ali da bi u celoj toj priči i dalje u potpunosti mogao da opravdava dodeljeni epitet, morala bi malo više da zaživi ideja o učešću lokalnih klinaca u građenju svega toga. Metalčeva škola sve je više gubila na snazi iz godine u godinu, neko vreme je bila i doslovno ugašena, međutim, klub je uspeo da postavi temelj za podizanje jednog stabilnog omladinskog pogona.

Glavni protagonista ove priče, čovek koji je zadužen za to da kroz nekoliko godina publika u Hali sportova ”15. septembar” gleda svoje Poskoke, konačno sa bazom sačinjenom od dečaka iz Valjeva, jeste proslavljeni valjevski košarkaš i nekada ubitačan košgeter, Vladimir Panić. Entuzijastični trener, koji je praktično na početku svoje nove karijere, uveliko radi sa domaćim talentima, spremajući ih za velike izazove u budućnosti.

Nekada sjajni bek šuter, sa velikim internacionalnim iskustvom i bez maltene ijedne ”jednocifrene” poenterske sezone iz igračkih dana, vratio se letos u matični klub da pomogne u radu s lokalnim prospektima, doprinoseći na najbolji mogući način razvoju sporta u svom gradu. U prethodnom periodu vodio je brigu o kadetskoj selekciji Studenta 014, uz saradnju sa Nedeljkom Đorđićem, kada je reč o juniorima, a ujedno i seniorima crno-žutih. Takođe, postao je pomoćnik mladom strategu Saši Milićeviću u prvom timu Metalca.

O Vladinim utiscima po povratku među Poskoke, viđenjima i planovima za budućnost, kao i o mnogim drugim stvarima vezanim za rad s mlađim kategorijama, čitajte u nastavku teksta…

Za početak, kakvi su neki prvi utisci po povratku u Metalac, kakvu ste situaciju zatekli u klubu? Kako izgleda vratiti se na mesto uspeha, sada u nekoj drugoj ulozi? Već duži niz godina, Metalčeva škola košarke gotovo da je zamrla, postojala je velika praznina u pogledu rada s mlađim selekcijama, sa kolikim problemom ste se zapravo suočili letos po dolasku?

V: Povratak u Metalac bio je neki normalan sled događaja, iz moje lične želje da pomognem u radu s decom. Zatekao sam se u periodu velikih turbulencija u klubu, međutim, sad su se mnoge stvari iskristalisale. Svakako, volim što sam ovde i što mogu da pomognem. Kada je reč o mlađim selekcijama, nažalost, u poslednje vreme nije baš vođeno računa o njima. Mislim da su one baza i stub svakog iole ozbiljnog kluba, iako su se trendovi kod nas malo promenili. Mi ćemo zato pokušati da se držimo starog, proverenog plana, da stvorimo sopstvenu bazu. Letos smo sklopili saradnju sa nekoliko valjevskih klubova, kojima dugujemo veliku zahvalnost. Student nam je dao čak pet svojih igrača, sa Feniksom postoji dogovor i za naredne godine, tu je i Valjevski. Za pravilan razvoj igrača potrebno je pravovremeno ubacivanje u prvi tim i veliki broj utakmica u sezoni, kao i prisustvo starijih i iskusnijih košarkaša pored njih. To je po meni ključ njihovog napretka i formiranja. Ja sam kao veoma mlad dobio jednu takvu priliku i to mi je nesumnjivo značilo za dalje.

Za kratko vreme, pripremili ste dečake za kvalifikacioni turnir za Jedinstvenu kadetsku ligu Srbije. U konkurenciji jakih timova iz Čačka i Užica, koji su poznati po dobrom radu s klincima, ostavili ste pozitivan utisak, uzimajući u obzir sve faktore, počev od minimalnog vremena spremanja, preko toga što su mladi igrači došli iz više različitih klubova, sredina i sistema. Skor od 3/2 i zamalo plasiranje u drugi krug nisu mala stvar, kako komentarišete postignute rezultate?

V: Igrači su došli iz tri različita kluba, različitih mentaliteta i ličnih osobina. I ja sam poprilično nov u svemu ovome, tako da je dosta teško sve ukomponovati, mi smo i dalje na nekom početku, potrebno je neko vreme, godinu-dve, da se i dečaci naviknu na mene i moj rad, ali i ja na njih. Zapadni region je, što se tiče talenata i mlađih kategorija generalno, najjači u Srbiji. Borac Čačak je pre dve godine bio prvak države, Mladost pionirski prvak i to ubedljivo, užička Sloboda prošle godine osvajač kvalitetne lige, tako da su to ozbiljne ekipe koje dolaze iz ozbiljnih sistema, sa dugogodišnjim radom. U neku ruku, mislim da smo mogli i bolje da odigramo te kvalifikacije, ali bi trebalo biti realan i reći da naši dečaci tako jake utakmice nisu igrali poslednjih 10-15 godina, koliko ja pamtim. Pre nisi mogao ni da igraš s Borcem, a kamoli da ga dobiješ. Iako je malo ostao gorak ukus u ustima, suština je da sam zadovoljan i izdvojio bih još jednu bitnu stvar, a to je da su momci već imali pet kvalitetnih mečeva pred sezonu u Kvalitetnoj ligi. Koš-razlika je presudila, tako da nismo prošli, bila je neka nada da će neko odustati, bili smo u kontaktu sa savezom, ali, to se nije desilo na kraju. Ostaje nam Međuregionalna-Kvalitetna liga, tako da se spremamo za to.

Šta očekujete od predstojeće sezone, koja kategorija će biti u fokusu i da li su definisane neke ambicije?

V: Po godištu, pretežno su prisutni kadeti, imamo i jednog juniorskog igrača, tako da će se igrati i juniorsko takmičenje. To je više od 40 utakmica u sezoni za sve njih, što je možda i najbitnije, pored treninga. Ideja je da se i u budućnosti sklopi/nastavi saradnja sa svim školama košarke, kako bi se najbolji kadeti slivali u Metalac, tako da bi oni predstavljali ciljanu kategoriju. Naravno, tu će tokom vremena biti i juniori, koji će tražiti šansu u prvom timu, ali i igrati ligu u konkurenciji svojih vršnjaka. Nije nam cilj da pretrpavamo selekcije igračima, već da skupimo najbolje i da se njima maksimalno posvetimo. Još da napomenem, jedna jako bitna stvar, momci koji su u klubu ne plaćaju članarinu, kao ni putne troškove, opremljeni su skoro kao i prvotimci i omogućena im je teretana, zahvaljujući Omni centru. Omogućeno im je i da skoro svaki dan imaju tri termina, od čega dva u hali. Sve što je bilo u našoj moći, obezebedili smo da im bude besplatno. Sve ostalo je na njima i njihovoj želji i radu, jer bez toga ne može.

Par dečaka će sticati iskustvo igranjem Druge muške regionalne lige. Koliko mladom igraču znači odmeravanje snaga sa seniorima, ma koji nivo da je u pitanju, koliko se to odražava na njegove partije u svojoj starosnoj kategoriji?

V: Ideja kluba jeste da se pre svega par momaka skida za prvi tim, a te dvojne registracije s klubovima u 2. MRL za njih samo predstavljaju još jednu utakmicu više nedeljno, shodno njihovom vremenu i mogućnostima, da sve to postignu. Svakako, ne može da odmogne, jer ja lično smatram da što je veći broj mečeva u nogama, to je bolje po mlade igrače. Inače, klub je potpisao stipendijske ugovore s nekoliko momaka, za sada su četvorica licencirana i registrovana za KLS, a uskoro će biti i peti, što bi trebalo da im bude podstrek za neki dalji ozbiljniji budući rad.

Postojala je ideja o prijavljivanju ekipe ’’Metalac 2’’ za učešće u 2. MRL, no, to nije ostvareno. Da li bi u skorijem budućem periodu tako nešto ipak moglo da se izvede i šta se ovog puta tome isprečilo?

V: Savez trenutno ne omogućava da prijavimo drugi tim Metalca, mada očekujem da u nekoj bližoj budućnosti tako nešto bude omogućeno. Pre je to bilo moguće, zbog čega smo odlučili letos da se raspitamo, međutim, sada nije po pravilima. Naravno da bi nam sve to značilo, imamo i podršku gradonačelnika, Valisa, kao i mnogih drugih ljudi i institucija, kako bi plan formiranja ’’valjevskog’’ Metalca i izbacivanja lokalnih igrača na košarkašku scenu sproveli u delo.

Takođe ste i pomoćnik treneru Milićeviću u prvom timu. Kakvi su utisci o radu sa seniorima, kako Vam se čini ekipa i kakva su predviđanja i očekivanja za tekuću sezonu?

V: Nažalost, iza nas je jedno turbulentno leto, sad smo se malo konsolidovali, imamo mladog trenera u koga treba ulagati, a sastavljena je jedna solidna ekipa na kraju. Glavni cilj je opstanak u ligi, za šta mislim da imamo potreban kvalitet, a ako se otvori prostor za nešto više od toga, što da ne, videćemo šta će vreme doneti. Imamo nekoliko iskusnijih igrača poput Save Lešića i Stefana Sinoveca, tu je i par mlađih, tako da je roster sasvim korektan. Problem leži u tome što smo kasno krenuli sa pripremama, pa je stvarno teško iz ove pozicije pričati o nekim realnim dometima. Na nama je da naporno radimo, stvorimo pravu hemiju u timu i da se nadamo najboljem.

Ovom prilikom želimo da se zahvalimo Vladi na prijatnom razgovoru i saradnji, te da mu poželimo puno uspeha u svemu što bude radio u budućnosti.