Njegovi počeci vezuju se za valjevski Metalac, klub u kojem je njegov otac Duško bio dugogodišnji prvotimac i kapiten. Zajedno s bratom Dejanom, Aleksej Obućina prošao je školicu košarke Ilije Ilića i njegovog mladog pomoćnika Saše Milićevića, ali su mlađe selekcije najvećeg brenda valjevskog sporta svojevremeno potpuno zapuštene, a potom i zvanično ugašene, te je razvoj nastavio najpre u Studentu, a zatim i kod Aleksandra Icića u Valjevskom, iz kojeg se pretprošle godine vratio u matični klub.

Talentovani krilni košarkaš je pod trenerskom palicom Vladimira Panića bio deo ekipe koja je prošlog proleća osvojila prvo mesto u Kvalitetnoj kadetskoj ligi RKSCS, a potom i drugo mesto na završnom turniru, dok je s juniorima stigao do pehara Regionalne lige KSRZS. Uporedo s time, pogotovo pri kraju sezone, dobijao je značajnu minutažu među seniorima Metalca u Košarkaškoj ligi Srbije, kod šefa struke Srđana Flajsa.

Dobre partije nisu prošle nezapaženo, pa je Aleksej nakon svega bio meta mnogih klubova u letnjem prelaznom roku. Interesovanja su postojala još ranije, ali su tadašnje odluke bile takve da su ga ostavile bar još neko vreme u rodnom gradu. Metalac je po ko zna koji put u svojoj novijoj istoriji mučio egzistencijalne muke, a takva sredina nije bila podloga za razvoj perspektivnog igrača u naletu, što je mladog Valjevca odvelo u prestonicu, gde je zadužio opremu BKK Radničkog.

Kao mlađi junior, u sezoni 2024/25 igrao je za ”Krstaše” u najjačoj Juniorskoj ligi Srbije, gde je osvojeno visoko treće mesto na završnom turniru u Železniku. Promenom trenera juniorskog pogona ekipe s Crvenog Krsta u ranoj fazi sezone, Aleksej je dobio mnogo veći prostor, minutažu i slobodu da uzima znatno više šuteva. Usled svega toga, nametnuo se kao jedan od lidera, te je bio važan šraf u stvaranju pomenutog uspeha. Šef struke seniorskog tima, Marko Boltić, pružio mu je šansu i u KLS, gde je u poslednjem kolu prvenstva protiv Mladosti u Smederevskoj Palanci za 12 minuta u igri postigao pet poena uz dve uhvaćene lopte.

”Relativno sam zadovoljan sezonom, počeli smo s pripremama u avgustu i tu sam odmah bio priključen. Prvo je bio jedan trener, koji nas je uveo u Jedinstvenu ligu, pa je došlo do smene i novi trener nas je vodio u nastavku takmičenja. Po imenima smo imali ekipu da se nađemo među tri najbolja kluba u državi i to smo na kraju i ostvarili, iako tokom sezone nismo uvek igrali u punom sastavu, Tofoski je uglavnom bio sa seniorima, Stojković se isto ponekad skidao i za prvi tim… Regularni deo sezone završili smo na šestom mestu, pa smo se na završnom turniru prvo ukrstili sa Megom, koju smo pobedili, igrajući dobro i sa velikom energijom. Onda nas je sačekao Borac, gde smo bili umorni i potrošeni od prethodnog meča, dok je Borac imao lakšeg protivnika, ekipu Čačka 94, kao i više vremena za odmor. U meču za treće mesto savladali smo Partizan, bili smo na visokom nivou od starta i poveli smo u jednom trenutku 20 razlike, pa su nas oni stizali do kraja, ali nedovoljno da nas pobede”, ispričao je Aleksej i dodao:

”Ljudi iz Radničkog su me prihvatili dobro, oni se dosta trude oko mlađih selekcija, žele da promovišu mlade igrače i da ih guraju u prvi tim, rad je zaista neverovatan. Zna se i kroz istoriju, klub dobro radi sa talentima, prošle sezone su ušli u KLS, ali su i dalje nastavili da daju šansu mladima. Tokom ove sezone je bilo nekih padova i određenih finansijskih problema, ali ništa što bi poremetilo igrače, koji su bili maksimalno profesionalni, te je na kraju izboren opstanak u prvoj ligi. Ja sam dobio šansu u poslednjoj utakmici i iskoristio je na dobar način.”

Mladi Valjevac istakao je i to da mu u pogledu treninga nije bilo znatno napornije u odnosu na period u Valjevu, ali i kako svoj napredak vidi najviše u trčanju, odnosno brzini. Saigrač u Metalcu, ali i u Radničkom, bio mu je prekaljeni as Sava Lešić, od kojeg je dosta naučio, što mu je bilo od velikog značaja u protekle dve godine.

”Treninzi sa seniorima dosta znače, pogotovo od Save može dosta toga da se nauči, a značilo mi je i u pogledu igre u kontaktu, jer se oseti razlika kada ste na treningu protiv starijeg igrača i kad se spustite na nivo kadeta i juniora, odnosno, mnogo je lakše nositi se sa vršnjacima posle toga.”

Priča se tu ne zaustavlja, pošto je Aleksej nedavno dobio poziv na kontrolne treninge reprezentacije Srbije do 18 godina, što je kruna njegove dosadašnje karijere.

”Tu su najbolji momci iz Srbije, mislim da sam ostavio dobar utisak za ta dva dana u Vizuri i ukupno tri odrađena treninga, i sada ostaje da čekamo poziv na pripreme koje kreću u julu.”

Planovi ga, bar za sada, ne vezuju i dalje za Radnički, ali do početka pripremnog perioda za novu sezonu preostalo je dovoljno vremena da izvaga sve opcije i da za sebe odabere najbolju.

”Imam neke ponude, trenutno sam u fazi razmišljanja gde ću, ali ne verujem da ću ostati u Radničkom.”

SEZONA ALEKSEJA OBUĆINE KROZ STATISTIKU:

Juniorska liga Srbije (prosek po meču): 13 poena, 5.4 skokova, 1.7 asistencija, 0.9 ukradenih lopti, indeks 11.3, 59% za dva, 30% za tri poena, 61% s linije penala (25.8 minuta)

Skor ekipe u regularnom delu sezone i plej-ofu: 12/10 (6. mesto), 2/1 (3. mesto na kraju)

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Bkk Radnički 🏀 (@bkk.radnicki)