Uprkos inicijalnim najavama o omogućenom nesmetanom funkcionisanju kluba, Metalac se podvrgava još jednom testu, proživljava još jedan ”Dan D” i ukoliko se ne učini ono što se učiniti mora, kolektiv star 76 godina zaustaviće se na toj brojci i nedavni jubilej postojanja proslaviće odlaskom u večnost.

Sve je na jednom čoveku, njegovoj dobroj volji i mogućnosti da se iskupi za sve što je loše činio po klub, svesno ili nesvesno, prateći svoje interese, uz poštovanje za svaku pozitivnu stvar u proteklom mandatu, čak iako je u takvoj uspeo da pronađe korist za sebe i svoje.

To u većini slučajeva nije donosilo dobro klubu, bacalo je ljagu na njegovo ime i sa strane uzdržanih i neostrašćenih po pitanju njega, znalo je da izazove podsmeh. Ipak, sve to može da bude zaboravljeno, a jednom se u životu dobija prilika za ispravljanje naizgled nerešivog, ali nadasve i te kako rešivog problema, samoizazvanog i onakvog da dotiče mnogo više od par ljudi. Dotiče ceo grad.

Slom Metalca, budite toga svesni, značio bi i slom sporta u Valjevu, a kroz neko vreme, uz pošast koja vlada, slom samog grada. Efekat domina. Zluradi i maliciozni jedva bi to dočekali, no, dobro, takvi za cilj ionako imaju stvaranje haosa među populacijom, rasterivanje omladine i takvu kulminaciju nesreće, iz koje bi se dočepali svog dela blaga, iako oko njih sve gori i guši se u dimu, uključujući i neke njima bliske ljude, porodicu i prijatelje, koje u tom svom ludilu zaboravljaju. Šta ostaje za buduće naraštaje, šta ostaje za potomstvo?

Gde ste, ”nezavisni” mediji? Koliko košta tišina, mira li je radi? Zamerate li se nekome, ukoliko se pitate šta se dešava u klubu koji ste pomno pratili, verovatno i voleli, možda čak nekad od njega i koristi imali?

Prate li vaša deca utakmice, udaraju li u doboš, skandirajući Metalčevo ime i naziv svog grada, kojim se, bar još uvek, ponose. Dajte im šansu da nikad ne saznaju u kakvom zapravo okruženju žive i neka im bar četiri sata mesečno u Hali sportova protekne u sportu, pesmi, radovanju, tugovanju, nebitno čemu. Neka ne budu ravnodušni, neka imaju izduvni ventil, neka to ne bude stranputica.

A vi, ”opštinari”, zaduženi za kojekakva sportska pitanja? Vi, vi, bivši igrači, treneri, sportski radnici. Izgradiste li vi ime kluba, ili ste preko njega izgradili svoje? Za početak, ništa se više od običnog razgovora i traženja prilike za bilo kakav kompromis od vas ne očekuje. Mnogo li vam to oduzima vremena, pored silnih zaduženja?

I na kraju, još jednom, dosadašnji predsedniče Metalca – kupuješ li kartu iskupljenja za voz spasenja, spasenja Metalčeve sudbine i svoje časti da sutra ulicama šetaš bez pomisli da će ti iko uputiti preki pogled. Želiš li da pečat na svoje bivstvovanje na ovoj planeti ostaviš gašenjem nečega što je ljudima u tvom okruženju važno i što ih delimično drži na okupu i daje im identitet. I ono što ti je verovatno i bitnije, želiš li da iste preke poglede sutra upućuju i tvom sinu, ili da ga ipak gledaju kao još jednog od naših, domaćih, lokalnih igrača, koji su u jednom periodu nosili dres kluba, sa većim ili manjim uspehom, ali su svakako deo njegove istorije.

Nudiš li ikakav kompromis, ili te beskompromisno ne zanima? Vladane, pa i Nemanja, vi ste na potezu. Trajna zahvalnost ili večni sram, na vama je. ”Svak je rođen da po jednom umre, čast i bruka žive dovijeka.”