Valjevska Budućnost ove godine je započela veoma ambiciozan projekat u povratničkoj sezoni u Srpskoj ligi Zapad, pa su tokom leta u grad na Kolubari stigla neka izuzetno zvučna i kvalitetna pojačanja, među kojima se našao i ofanzivni vezista Stefan Tripković, pridošlica iz užičke Slobode, sa kojom je izborio plasman u Prvu ligu Srbije!
Rođeni Lozničanin iza sebe ima vrlo bogatu karijeru u kojoj je između ostalog nosio i dres nekoliko superligaških ekipa, te je jasno o kakvom igraču je reč. Stefan je deo svog slobodnog vremena u ovom prazničnom dobu iskoristio da sa nama podeli neke zanimljive detalje iz svog, pre svega fudbalskog, života, a šta je loznički ”Magiko” imao da kaže, čitajte u daljem tekstu…
Sa koliko godina si počeo da treniraš fudbal i kako je došlo do tvog zaljubljivanja u najpopularniji sport na svetu?
ST: Sa nekih 7,8 godina sam počeo da treniram, otac me je odveo na trening i tad sam imao te neke prve kontakte s fudbalom. Trenirao sam malo i rukomet i košarku, ali fudbal je uvek bio broj jedan.
Kao veoma mlad si otišao u Beograd i prošao si kroz sistem fudbalskog kluba Rad. U kakvom su ti sećanju ostala vremena provedena među ”Građevinarima”?
ST: Jesam, kao klinac, bio sam možda drugi razred kad sam otišao u Rad, prvo sam putovao samo na utakmice, a ovde u Loznici sam trenirao i išao u školu. Kasnije, kada je to postalo ozbiljnije, već sam morao da se preselim u Beograd, ali sam imao sreću da mi je majka već bila tamo i radila, tako da nisam bio sam. Dugo sam bio u Radu, 8,9 godina sa omladinskom školom i kasnije sam prebačen u prvi tim. Debitovao sam sa 16 godina u Super ligi, one godine kad je Rad izborio Evropu.
Koju sezonu u svojoj karijeri posebno pamtiš, bilo da je reč o tvom individualnom učinku, timskom uspehu ili nečemu trećem?
ST: Imao sam dobre sezone u Banatu iz Zrenjanina u Prvoj ligi (bio sam tamo na pozajmici iz Rada), u Zvijezdi 09, kad smo ušli u Premijer ligu BiH (pokojni Milan Đuričić Đumi mi je bio trener), u Voždovcu, gde smo pravili dobre rezultate pod komandom Kize Milinkovića… Ako bih nešto morao da izdvojim, neka to bude sezona u Zvijezdi 09 zbog istorijskog uspeha kluba i prvog ulaska među najbolje timove u Bosni.
Igrao si u BiH, da li bi voleo da se oprobaš još negde u inostranstvu? Postoji li neka liga koju smatraš posebno zanimljivom, u bilo kom rangu?
ST: Sad je verovatno kasno da sanjam o nekoj top ligi, ali ako bih imao šansu, onda je to sigurno engleska. Po meni najbolja liga na svetu ubedljivo.
Ko su najbolji igrači sa kojima si delio svlačionicu?
ST: Bilo je vrhunskih igrača gde god sam bio, od Rada, pa sada do Budućnosti. Ne bih nikoga da izdvajam jer ću sigurno nekoga zaboraviti. Navešću samo Stefana Babovića, koji je po meni ubedljivo ispred ostalih.
Najdraži gol u karijeri?
ST: Protiv Partizana, u dresu Voždovca.
Imaš li nekog fudbalskog uzora?
ST: To bi bio Brazilac Kaka!
Kako je došlo do potpisivanja ugovora sa Budućnosti?
ST: Potpredsednik kluba Nikola Čočović i ja imamo zajedničkog druga, Mihaila Miljkovića, i preko njega je ostvaren prvi kontakt letos. Inače se Čole i ja znamo i od ranije, tako da smo brzo dogovorili sve. Svidela mi se ambicija kluba, sve je to izgledalo da je na jednom jako visokom nivou, ali smo mi rezultatima skroz pokvarili utisak. Sigurno će se Budućnost dići i vratiti gde pripada!
Iako Budućnost nije baš najslavnije okončala jesenju polusezonu, do kraja ima još puno da se igra i postoji veliki prostor za napredak. Čini se da si u finišu prve polovine prvenstva ušao u veoma dobru formu, stoga, kako si zadovoljan svojim dosadašnjim učinkom na terenu?
ST: Da, kao što sam već rekao, loše smo počeli prvenstvo, pa smo se digli u jednom trenutku i na kraju opet loše priveli polusezonu kraju. Stanje na tabeli nije realno, mislim da moramo da budemo ako ne prvi ili drugi, onda sigurno u prve četiri ekipe. Nismo imali ni sreće, pogotovo kući, gde smo mašili mnogo šansi. Na kraju, kad je sve bilo gotovo, ja sam počeo kao da igram nešto ha-ha. Šalim se, okej je bilo, moglo je to mnogo bolje, pogotovo od nas iskusnijih što smo tu, nismo realno ispunili očekivanja i sad smo u situaciji da moramo da se drugi deo sezone borimo za opstanak. Dao sam dva gola i takođe namestio njih par, ali mora mnogo više od toga. Teško je brzo sve uklopiti, kad dođe 15 igrača i mislim da ćemo mi tek sad od zime biti pravi.
Spremaš li se polako za prolećnu polusezonu?
ST: Iskreno, ne treniram, igram samo termine ovde u Loznici. Ali i to znači, čisto da se ne dođe totalno nespremno na pripreme.
Već neko vreme si u Valjevu, možeš li da podeliš sa nama neke utiske o samom gradu?
ST: Grad je prelep za život, stvarno je bilo uživanje ovih šest meseci, a da nisu izostali rezultati, utisak bi bio potpun. I mislim da bi navijači trebalo malo više da podrže i nas igrače, ali i upravu. Čini mi se da je lakše igrati u gostima nego u Valjevu. Kao da se jedva čeka da neko pogreši i da se krene sa vređanjem. Ne mislim na sve naravno, mnogo ljudi dođe i da podrži, ali imam utisak da se neki nadaju što lošijem rezultatu, a to do sad nisam nigde doživeo, gde god da sam igrao.
I na samom kraju, jedno pitanje kojim ćemo te malo odvojiti od fudbala. Kada nisi na treningu ili utakmici, kako voliš da provodiš svoje slobodno vreme?
ST: U toku prvenstva smo Aleksa Matić i ja redovno ”tukli” Rajevca i Čočovića u jambu ha-ha, pa smo tako ubijali vreme. A sad pred praznike – klasika, spremanje za Novu godinu i proslavu…
Ovom prilikom želimo da se zahvalimo popularnom Tripku na sjajnoj saradnji i prijatnom razgovoru, te da mu čestitamo nastupajuće praznike i poželimo puno sreće u nastavku njegove bogate fudbalske priče!
Podeli našu vest na društvenim mrežama: