Da nema svaka bajka srećan završetak, uverili su se nedavno valjevski košarkaški navijači, no, daleko od toga da su skorije bili naviknuti na neki mir i blagostanje, kada je reč o klubu koji bezrezervno podržavaju i prate. Jedan takav, ne tako mali jubilej, poput 75-ogodišnjice nadaleko čuvenog Metalca, upropašćen je, nažalost, ne toliko na terenu, koliko izvan njega.

Burne su godine iza ovog sportskog kolektiva, gašen je i oživljavan, mučen i reanimiran, potkačivan i na kraju lažno potpomognut. Svaki zemljotres uvek je ispraćen bar još jednim, koji za njim stiže, a čini se da su se tako zaređali i u gradu kraj Kolubare. Prethodna sezona za Metalac bila je predviđena više za rad u polju stabilizacije kluba, otplaćivanja preostalih dugova, usled čega je onaj sportski deo, gde je reč o ambicijama i nadmetanju, morao da trpi.

I verovatno, da nije bilo ”lude glave”, najboljeg centra domaćeg šampionata, a nekada i na većoj pozornici, Uroša Lukovića, koji je u sred prvenstva stigao na poziv Baneta Ratkovice, doskorašnjeg trenera Metalca, Poskoci bi glat ove godine, ako bi i postojali uopšte, igrali Drugu mušku ligu.

No, prevaziđeno je i to, došlo je novo leto, pojavila se neka nova energija, te se činilo kako bi u nekoj vrlo bliskoj budućnosti, Valjevci mogli da se vrate tamo gde tradicijom pripadaju – u red najboljih ekipa makar prvenstva Srbije. Simptomatično za svaki prelazni rok, promenjen je skoro ceo sastav, uz ostanak Jankovića, Teofilovića, Bajića i Stefanovića, dok je već pomenuti Luković u početku imao neke druge planove, odvajavši se polako od Valjeva. Ipak, spletom okolnosti, Uroš je, na radost svih u klubu i oko njega, odlučio da produži svoj mandat.

Sklopljen je poprilično respektabilan sastav, imenima svakako za gornji deo tabele. Pa i vrh, što da ne. Odrađene su kompletne pripreme, zdravstveni problemi sputavali su normalno treniranje, ali i uprkos tome, Valjevci su beležili odlične rezultate. Bilo je kikseva, bilo je određenih kadrovskih promena, odlazaka kratkoročno potpisanih igrača, ali uz brzu reakciju na tržištu i dovođenje novih, što je ukazivalo na, čini se, iole dobre platežne sposobnosti kluba i samim tim, neki unutrašnji mir u istom.

Januar su obeležili neki porazi u gostima od protivnika iz ”donjeg doma” lige. Međutim, gubili su i Metalčevi rivali, tako da je san o ABA 2 i čak tituli, bio živ neko vreme, Revanširanje sa stilom Dinamiku na Dorćolu, stotka na jednom od najtežih gostovanja, ulili su dodatno samopouzdanje Ratkovicinim pulenima da u istom maniru nastave i dalje. Usledio je kup, dostojanstven otpor sudijski favorizovanom FMP-u, posle čega su na redu obaveze u KLS-u.

Ali, šio mi ga Đuro, jedan od najboljih igrača sastava iz Valjeva, Čarls Mening, odlazi u pomenuti tim iz Železnika, te neko očigledno polako počinje da ”tera komediju” i da se šegači s narodom. Znaće narod i ko. Trener iz novina saznaje za, nadaju se svi – prodaju, Amerikanca, jer na svu muku, da je samo prepušten i poklonjen, još teže bi se podnelo. Čarls je svojim igrama to svakako zaslužio, već se pokazao i dokazao u novom okruženju i s te strane, iz vizure igrača, u pogledu interesa, to je u redu.

Nije Metalac izgubio bilo koga, izgubio je igrača koji u već osakaćenoj rotaciji igra prosečno preko 30 minuta. Nije mala stvar. Puštanje jednog od najvažnijih šrafova u sred borbe za titulu – teško shvatljivo, ali nek i to bude u redu. Navijači čekaju zamenu. U klubu i oko njega već se nešto kuva. Da li je sve stabilno i sigurno, kao što se od početka sezone nameće?

U javnosti počinju da kruže priče o nezadovoljstvu košarkaša, kašnjenju plata, ali kroz neki period i to se polako zataškava. Pad u igri je očekivan i vidljiv, već i najveći optimisti ne vide kako ruinirana ekipa može do čuda u završnici takmičenja. Šef stručnog štaba posle poraza na domaćem terenu od Pazara podnosi ostavku.

Bane se u protekle dve godine u potpunosti davao klubu, što na treningu, što za neke spoljašnje stvari, te uprkos nekim lošim odlukama, porazima koji idu isključivo njemu na dušu, ne zaslužuje da se navijački bes usmeri i iskaljuje na njemu, niti to zaslužuje iko od igrača. Bila je primetna stvarno dobra konekcija između svih u ekipi, čuvena ”hemija”, kojom se atmosfera i odnosi prikazuju u superlativu.

Ono što mu se može zameriti jeste ćutanje, čemu je možda i razlog želja da se vatra ne potpiruje i da se već katastrofalna situacija dodatno ne komplikuje. Eto, ode i Dafi – Lijetkabelis i Evrokup, samo znak jednog dobrog rada u proteklom periodu. Sale Milićević, koliko god u neku ruku entuzijastičan i spreman za izazove, dobi najnezahvalniju poziciju pred finiš. Poskocima je preostalo da se nadaju makar igranju Super lige, ali sada se za to malo pita i OKK Beograd.

Ono što je posebno zanimljivo, a i netipično za bilo koji klub, od najvišeg do najnižeg ranga – ne čusmo mi Valjevci ni reč ikoga iz uprave, o bilo čemu, o poslovanju, o sportskom sektoru, o zdravlju i vremenskoj prognozi, ama ništa. Što kažu južnjaci – ič! Okej, rad u tajnosti, ako daje rezultate koji su vidljivi u javnosti, ne bi bio problem. Ali, nešto ne valja. Hiljade ljudi koji su provodili svoje subotnje i nedeljne večeri kidajući se k’o da im ta košarkaška predstava spram njih život znači, čekaju makar neko pojašnjenje. ”Da znamo, da se ne nerviramo džaba!”

Šta je pozadina svega saznaće se, da li brzo, ili kroz neki period, manje bitno, ali saznaće se. Istina uvek ispliva na videlo. Metalac u subotu od 19 časova i 30 minuta, po starom terminu odigravanja utakmica, dočekuje ekipu Sloge iz Kraljeva, od koje je poražen u prvom delu sezone. Valjevci, i svi koji se tako osećate, dođite u Halu, ako ništa, igrači su zaslužili da budu pozdravljeni. Ostanite zdravo.

Podeli našu vest na društvenim mrežama: