VA SPORT

Najnovije sportske vesti iz Valjeva!

* ** Košarka

“Biti ili ne biti – pitanje je sad!”

Utakmicom i porazom od OKK Beograda u nedavno preimenovanoj dvorani “Dejan Milojević“, košarkaši Metalca završili su sezonu 2023/24 u AdmiralBet Košarkaškoj ligi Srbije, još pre cela dva meseca. Okasnela prvenstva nekih od najuticajnijih evropskih košarkaških zemalja polako se bliže kraju i uskoro sledi “letnji raspust” u svetu košarke, vreme kada se kuju planovi za blisku budućnost i postepeno formiraju sastavi, koji će braniti boje klubova u nadolazećem periodu.

Svuda, sem u Valjevu. Kao i mnogo puta u poslednjih nekoliko godina, najveći brend valjevskog sporta suočava se sa često postavljanim pitanjem – kako i šta dalje? Sudeći po trenutnoj situaciji u 76 godina starom kolektivu, Metalčev opstanak u svetu živih predmet je sumnje, a ukoliko se neke stvari ne iskristališu u skorijem roku, sumnja bi lako mogla da preraste u fakt.

Mnogo je nepravilnosti viđeno u poslovanju kluba tokom poslednjih godinu dana, nušićevski scenario u više navrata znao je da prizove i one koji do sada nisu imali dodira ni s klubom, ni s Valjevom, tako da je celokupna šarada, ako ništa drugo, makar imala marketinški efekat.

No, bilo kako bilo, što se seniorskog tima tiče, zadržavanjem u najvišem rangu domaće košarke ispunjen je primarni cilj i sve bi to bilo u redu, kad bi se vreme zaustavilo na tome i kad ne bi postojalo sutra. Metalac nema niti jednog igrača trenutno pod ugovorom, niti trenera, jedino što ima to je ime, a isto ga je održalo u životu mnogo puta do sada, vrlo verovatno da je to slučaj i sa sezonom 2023/24.

Najveći valjevski košarkaški klub u datom momentu verovatno ni ne može da se pomeri s te mrtve tačke, budući da je kroz ne tako daleke događaje iz jesenjeg dela o sebi stvorio takvu sliku da ne postoji reč i ne postoji garancija, a ni odnosi s menadžerima nisu baš bajni, te nekog prostora za bilo kakav rad i nema.

Posle dugo godina, oformljene su jake selekcije u mlađim kategorijama, konkretno kadetska i juniorska, koje su, na čelu sa samofinansirajućim trenerom Vladom Panićem i njegovim pomoćnikom i volonterom Aleksandrom Jankovićem, ostvarile veliki uspeh u ovoj sezoni. Mada, iz vizure glavnokomandujućih (ili će biti da je glavnokomandujućeg?), ti dečaci nisu ni postojali. Troškove završnih turnira, koji su vrlo lako mogli biti organizovani u Valjevu, ali eto nisu, snosili su upravo treneri. Neke prosto nije zanimalo i od toga baš i nemaju koristi. Pa, što bi u svemu tome i učestvovali?

Isti ti dečaci bi trebalo da kroz koju godinu budu nosioci i prvog tima. Ali, suočavajući se s tretmanom koji su imali, koliko je realno istrajati u toj ideji, pogotovo imajući u vidu interesovanje Mege, Borca i drugih bolje stojećih klubova? Još kada na sve to vide da nije dovoljno umeće i talenat, bar ne u ovoj sredini, ko bi se takvom cirkusu prepustio?

Okolnosti su takve kakve su, a da su dobre, nisu. I kao što kaže jedna stara pesma Bijelog Dugmeta: “Glavni junak jedne knjige došao mi da se žali – lijepo beše glavni biti dok me nisu pročitali!” Ostaje nada da Valjevci i zaljubljenici u Metalac znaju da čitaju, a ostaje nada i da ima nekih novih junaka.

LEAVE A RESPONSE

Your email address will not be published. Required fields are marked *